Korisne informacije


Finansijsko planiranje

28. Februar 2012.

Finansijsko planiranje je plan troškova i ušteda koji se odnosi kako na tekuće tako i na buduće prihode. Svaki finansijski plan, bez obzira da li ga pravi pojedinac ili firma, ima tri različita cilja: zaštitu, akumulaciju i distribuciju. Dve komponente svakog finansijskog plana moraju da budu jasno ustanovljene na samom početku planiranja: tekuća finansijska situacija (bilans, izveštaj o dohotku, izveštaj o prilivu gotovine, aktiva, pasiva, itd.) i željeni ciljevi tog pojedinca ili firme. Kada su one ustanovljene može se pristupiti svakom cilju pojedinačno. Bez obzira o kom cilju se radi, neophodno je pažljivo razmotriti uticaj takse koji povlači svaka odluka ili upotrebljena alatka. Obično to rade finansijski savetnici koji nastoje da su sva tri ciljna plana u međusobnoj interakciji.

Zaštita je veoma važan deo finansijskog planiranja, posebno u SAD, imajući u vidu veliki uticaj društva u kojem živimo (visoka kreditna zaduženost pojedinca.) Veoma često najčešće sredstvo za rešavanje ovog problema su razni vidovi osiguranja, kao zdravstveno, zubno, automobilsko, kućevlasničko, životno, dugoročna zaštita i poslovno osiguranje, da navedemo samo ovih nekoliko. SAD su jedna od retkih zemalja gde su prinosi od životnog osiguranja još uvek oslobođeni takse na prihod i nasledstvo.
Akumulacija je verovatno najintegralniji deo finansijskog plana i može se reći da je to sistematski plan štednje. Akumulacija može da bude za neke kratkoročne

ciljeve (gotovinsko učešće pri kupovini kuće, štednja za školovanje, kupovina automobila), ili može da se odnosi na dugoročne ciljeve obično za penziju poznate pod imenom penzioni fondovi. Implikacije takse u različitim opcijama štednje ovde u SAD su presudne. Zato postoje dve glavne planske kategorije računa koji se mogu otvoriti u akumulacijske svrhe. Nekvalifikovani računi (kao čekovni i štedni, brokerski računi, itd. ( ili kvalifikovani računi (kao 401(k), IRA, penzioni planovi, štednja za koledž plan 529, itd). Glavna razlika između ove dve kategorije je da kvalifikovani planovi nude neku vrstu poreskih olakšica dok nekvalifikovani planovi to ne mogu. Ove olakšice obično uključuju odloženo plaćanje takse, odbijanje od takse i distribuciju oslobođenu takse. Kvalifikovani planovi mogu da budu individualni ili sponzorisani od poslodavca, dok su nekvalifikovani skoro ekskluzivno individualni. Proizvodi koji se koriste u ove obe vrste računa su investicije kao akcije, obveznice, investicioni fondovi (ETF), anuiteti, berzanske akcije, opcije, trastovi za investicije u nekretnine (REIT) itd. Koji će se od ovih proizvoda koristiti obično zavisi od investicionog cilja i vremenskog raspona za taj cilj.

Distribuciona faza finansijskog plana se najčešće koristi u penziji kada ljudi koriste akumuliranu aktivu da bi obezbedili dotok prihoda za sebe i svoju porodicu. I opet, veoma je važno da se uzmu u razmatranje implikacije takse u ovoj fazi plana ne samo zbog takse na prihod već i zbog toga što je ovo faza u kojoj se akumulirano bogatstvo prenosi s generacije na generaciju u okviru porodice i porez na nasledstvo kao i troškovi ostavinske rasprave mogu na kraju značajno da umanje vašu aktivu. Ima mnogo načina koje ljudi primenjuju da bi rešili ove probleme veoma često koristeći investiciona sredstva u vezi sa poreskim zakonima koja obično uključuju advokate, računovođe i finansijske savetnike.

I u zaključku, na osnovu ove skraćene informacije možete da shvatite koliko je važno da ustanovite i držite se finansijskog plana. Mi Vam savetujemo da potražite pomoć od profesionalaca kad god je to moguće zbog toga što je neophodno ogromno znanje da biste to uradili sami. I ne zaboravite, ne radi se o tome koliko ste uradili, već da li ste počeli na vreme.