Zanimljivosti


SAD: Zajedno slave Šagića, Teslu i Pupina

15. 2014.
SAD: Zajedno slave Šagića, Teslu i Pupina

Amerikanci i Srbi zajedno organizuju za Vidovdan, u Filadelfiji, veliki narodni sabor. Obeležavanjem dva veka prisustva, dijaspora u Americi pokazuje doprinos naše kulture američkom društvu i svetu

NAVRŠAVAJU se dva veka otkako je prvi Srbin zvanično useljen u SAD. Đorđe Šagić, bogoslov i trgovac iz Stonog Beograda kod Budimpešte, stigao je u Filadelfiju u jesen 1814. godine. Bilo je pre Šagića srpskih doseljenika u Americi, ali oni nisu bili zvanično zavedeni kao državljani. U međuvremenu u SAD je stiglo još milion Srba, koji su, kako je jednom prilikom rekao predsednik Barak Obama, "sa ostalim narodima gradili Ameriku". Povodom ovog značajnog datuma u istoriji američkih Srba, u Filadelfiji se za Vidovdan priprema velika proslava.

- Đorđe Šagić predstavlja simbolični početak srpskog prisustva na američkom kontinentu. Obeležavanje 200 godina prisustva Srba u Americi je značajno za srpsku naciju u Americi, za same Amerikance, kao i za državu Srbiju, jer time pokazujemo sveukupni doprinos naše kulture i tradicije ne samo američkom društvu, već i svetu u celini - kaže Miloš Rastović, član Organizacionog odbora proslave obeležavanja dolaska prvog Srbina u Ameriku.

U Filadelfiju, prvu američku prestonicu, Šagić je stigao iz nemačke luke Hamburg kao slepi putnik u brodu "Delaver". Kako pokazuju muzejski dokumenti iz Hjustona i Ostina, aktivno je učestvovao u uspostavljanju nezavisnosti države Teksas. Bio je učesnik u ratu između Amerike i Meksika do 1848. godine. Kada se oženio bogatom devojkom, nasledio je plantažu pamuka i otvorio fabriku teksasa i farmerki. Bavio se trgovinom, ali i politikom. Bio je izdavač novina i pisac avanturističkog romana.

- Šagić je bio general armije Novog Meksika i major američke vojske, direktor carine i sudija za vešanje. Vršio je komasaciju zemlje u Kaliforniji i stvarao srpsku koloniju. Doprineo je podizanju prve srpske crkve Sveti Sava u Džeksonu 1864. godine. Dosta Srba je potom postalo uspešnim građanima Amerike. U bogatoj istoriji od dva veka imali smo devet kongresmena, šest vlasnika Oskara, četiri vlasnika Pulicerove nagrade, na hiljade heroja američke vojske. Danas u SAD ima stotinu hramova Srpske pravoslavne crkve i čak 33.000 toponima srpskog porekla - kaže Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije, koja je glavni inicijator i organizator proslave.

Uprava grada Filadelfije, u kome je potpisan akt o nezavisnosti SAD, prihvatila je predlog Srba da na Vidovdan zajedno organizuju veliki srpsko-američki sabor. Proslava dva veka od doseljevanja prvog Srbina u SAD će biti posvećena i obeležavanju 100 godina od početka Prvog svetskog rata, u koji su američki Srbi, zahvaljujući Mihajlu Pupinu i Srpskoj narodnoj odbrani, poslali 16.000 dobrovoljaca i doprineli pobedi na Solunskom frontu.

- Naš cilj je da okupimo sve Srbe sveta na Vidovdan u Filadelfiji i pokažemo snagu našeg složnog naroda. Učešće su već potvrdili Srpska pravoslavna crkva, SNO, Srpski nacionalni savez iz Pitsburga, Kongres srpskog ujedinjenja, Srpski institut iz Vašingotna, Srpsko bratstvo slobodnih zidara i mnoge druge ugledne srpske organizacije i institucije. Poziv je upućen i rukovodstvu Republike Srbije i Republike Srpske - otkriva Nikola Lončar, koji planira da na Frenklinovom institutu na Vidovdan u Filadelfiji otvori spomenik Nikoli Tesli.

Programom, koji se upravo zaokružuje, predviđen je koncert srpskog folklornog društva na glavnom gradskom trgu, premijera filma o Đorđu Šagiću i promocija filma "Teslin narod" o Nikoli Tesli i još pedeset najznamenitijih američkih Srba, u Gradskoj kući Filadelfije. Autori filmova su Miodrag Kolarić, režiser RTS, i Željko Mirković, režiser i kandidat za američkog Oskara. Izložbe o Šagiću, Tesli, Pupinu pratiće predavanja kustosa muzeja iz Hjustona, Ostina, Njujorka, Beograda, prikaz Miloša Rastovića o istoriji Srba u Americi i govor članova porodice i potomaka Đorđa Šagića.

- Uputili smo javni poziv svim zainteresovanim Srbima i Amerikancima da učestvuju u našoj proslavi. Pozorište iz Banjaluke nam dolazi sa svojom predstavom. Milan Knežević i Zoran Bulović iz Beograda snimiće dokumentarni film o ovom prvom velikom srpskom saboru u SAD. Planiramo, ako je moguće, da proslavu istovremeno održimo i u Beogradu, jer je prvi srpski doseljenik Đorđe Šagić neprestano razmišljao da se vrati u Srbiju - otkriva za "Novosti" Nikola Lončar.

Naime, u pismu koje je Đorđe Šagić 1844. uputio prijatelju u Sremske Karlovce, molio ga je da mu pošalje mnoge srpske knjige. Mučen nostalgijom, Šagić se zanosio idejom da proda imovinu u Americi, koja je vredela tadašnjih fantastičnih 20.000 dolara i da se zauvek nastani u Sremskim Karlovcima. Đorđe Šagić je, međutim, ostao u Americi, izrodio potomke, čiji će naslednici biti glavni gosti na proslavi Vidovdana 28. juna u Filadelfiji.

OSNIVAO MASONSKE LOŽE

Đorđe Šagić je bio američki mason. U Meksiku je 1825. osnovao prvu masonsku ložu, a drugu u Panami i treću u Kaliforniji. U leto 1848. je sa činom starešine slobodnih zidara Teksasa putovao u Vašington. Američki i srpski slobodni zidari dogovaraju se da Šagiću u čast za Vidovdan održe paradu masona u Filadelfiji i u Beogradu.

Izvor: Novosti

 

 

 

Dodajte komentar Postojeći komentari (0)




Pretraživanje zanimljivosti ć č ž š đ
Tip pretrage:
Samo naslove i podnaslove
Kompletna pretraga