Zanimljivosti


Psihološko savetovanje

28. 2012.
Psihološko savetovanje ili psihoterapija je suviše korisna da bi se bavila samo teškim psihičkim i emotivnim krizama i poremećajima. Cilj psihoterapije nije puko oslobađanje od simptoma, nego radost življenja i životnih uspeha pojedinca, parova i porodica. Psihoterapija je oslobađajuće iskustvo i uspeh psihoterapije je preduslov ne samo našeg zdravlja, nego i zdravlja budućih generacija, jer se nerazrešene traume prenose kao teret na sledeću generaciju. Baveći se egzistencijalnim i duhovnim pitanjima životnog smisla, stvaralaštva, nasleđa i temeljnih ljudskih vredosti, ljubavi, znanja, vere i nade, psihoterapija je proces oslobađanja i rasta. U narodu postoji sumnjičavost prema korisnosti psihoterapije i tek donekle postoji verovanje da korišćenje lekova može pomoći. Ljudi se nerado odlučuju za pomoć iz straha od neodobravanja sredine i stida, gubeći dragoceno vreme u kolebanju i prepuštajući se patnji rađe nego birajući proces kojim mogu postići izlečenje i oslobađanje od patnji. Takođe, u kulturi iz koje potičemo je uvrežen fatalizam da su duševni problemi nerešivi, lako se odustaje od traženja rešenja i živi u ubeđenju da su ta stanja nepromenjiva.

Strahovi, depresija, post-traumatski stres, bes i impulsivnost, zavisnost, nedostatak samopouzdanja su potpuno izlečivi, a stanja bolesti kao šizofrenija se mogu održavati pod kontrolom.

Iako za mnoge dolazak u Ameriku ili Kanadu se poistovećivao sa idejom o dolasku u obećanu zemlju, poznato je još od Odisejevog vremena da je emigracija kazna. Emigrantsko iskustvo je protivrečno jer je više borba za opstanak nego radostan uravnoteženi život, više okrenuto materijalizmu nego duhovnosti, više iskustvo izolacije i asimilacije nego pripadnosti i posebnosti.   Veze   sa kulturom sredine u kojoj živimo nisu dovoljno jake, a sa matičnom kulturom su sve slabije i to iskustvo je kao u narodnoj priči o životu u čardaku ni na nebu ni na zemlji. Pred nama su izbori šta preuzeti iz kulture u kojoj živimo i šta zadržati iz kulture iz koje dolazimo. Osećaj nepripadanja i krize identitea često je još izraženiji u generaciji koja je rođena izvan matične zemlje ili došla na svet neposredno pre emigracije roditelja.

U psihološkom smislu emigracija je drastičan poremećaj ravnoteže što može uzrokovati ozbiljne negativne posledice, ukoliko se ne radi temeljno na ponovnom uspostavljanju ravnoteže. Psihoterapija doprinosi da se ujedine radost življenja i životni uspeh uspostavljanjem novih navika i novog životnog stila, i daje rezultate kroz individualnu, bračnu, porodičnu ili grupnu terapiju. Proces koji se istovremeno zasniva na ljudskom kontaktu i na korišćenju različitih tehnika intervencije pomaže da osoba ostvari osećaj pripadnosti: da ona pripada svetu, a svet pripada njoj. Psihoterapija je pomogla i pomaže mnogima da se osećaju dobro i žive još bolje.

Aleksandar Ljubičić, LOSW-R
Psihoterapeut

617 West 170th St. Apt 2B New York, NY 10032
 
Tel.   646-283-5461 | 212-543-1868
Dodajte komentar Postojeći komentari (0)




Pretraživanje zanimljivosti ć č ž š đ
Tip pretrage:
Samo naslove i podnaslove
Kompletna pretraga