POLITIKA, Beograd, sreda 7. decembar 2005.
BORBA S MAGLAMA
 Na sceni Zvezdara teatara veceras u 20.00 casova bice premijerno izvedeno najpopularnije i najcitanije delo Petra Kocica – dramolet "Jazavac pred sudom" u reziji Pavla Lazica. Predstava je uradjena u koprodukciji sa Narodnim pozoristem Republike Srpske iz Banjaluke. Premijera u banjaluckom pozoristu, sa istom scenografijom, bice izvedena dva dana kasnije, 9. decembra.
Prvo scensko izvodjenje "Jazavca pred sudom" bilo je pre jednog veka, odnosno 26. novembra 1905. godine na sceni Narodnog pozorista u Beogradu, u reziji Save Todorovica koji je tumacio i lik domisljatog Davida Strpca.
Kocicevog Davida veceras ce na sceni Zvezdara teatra igrati Petar Kralj koji nije zeleo unapred da komentarise lik koji igra.
– Sada se borim sa maglama. Moj David je kao i ja, ali zbog sujeverja ne zelim da ga previse otkrivam. Mislim da ce biti ziv i dinamican. Ovaj tekst koji je napisan pre vise od stotinu godina, a igran pre jednog veka, mislio sam da nece imati odjeka u ovim nasim vremenima. Kako smo ga vise iscitavali svi mi zajedno, shvatili smo da je taj jezik jos uvek ziv, dragocen i bogat. Lepo je izgovarati te recenice, lepo je izgovarati te misli kako ih je Petar Kocic napisao – kaze Petar Kralj.
"Jazavac pred sudom" u proteklom veku bio je tema mnogobrojnih rasprava i studija, uz to, beleze teatrolozi, predstavlja i jedno od najcesce stampanih dela srpske dramske knjizevnosti. Preporuku za njegovo scensko izvodjenje dao je jos Jovan Skerlic, visoko ceneci Kocicevu pripovedacku izvornost.
Pitali smo Petra Kralja koliko prepredeni i mudri Kocicev David i "Jazavac pre sudom" korespondiraju sa ovim vremenom .
 – Videcemo koliko ovaj komad moze da korespondira sa ovim vremenom. Nasi prijatelji koji su imali priliku da vide na probama ovaj komad dosta su se saziveli sa njim. Mislio sam da ce on mozda biti na neki nacin neprepoznatljiv ljudima koji zive u ovom vremenu, jer , ipak, to je drugacije vreme. Medjutim, ima tu nekih stvari koje je Kocic pogodio, ne samo u mentalitetu, nego uopste u odnosu prema spoljasnjem svetu u kome zive normalni ljudi koji pokusavaju da zive od onoga sto imaju, u ovom slucaju od zemlje i svojih deset prstiju. Tu se sustinski nista nije promenilo. Ne zelim da govorim unapred, ali mislim da ima dosta stvari koje se, na zalost, nisu mnogo izmenile i pored toga sto je izmedju nas ceo jedan vek – kaze Petar Kralj.
Ovo je predstava o jednom coveku koji pokusava da razbije konvencije, da razbije nesto sto mu je nametnuto kao neka vrsta definitivnog nacina zivota, jednog okruzenja koje on pokusava da iskusa, ali da iskusa i sebe. U tom pogledu je to neka vrsta intimnog, odnosno javnog preispitivanja i male pobune, ali vise bih rekao da je to pokusaj da se stvari sagledaju i iz nekog drugog ugla, a ne iz onog ugla na koji smo navikli: ovo je ovako, ovo je po zakonu.... Ovo je neki pokusaj da se razbiju ustaljene norme, dodaje poznati glumac.
|
