Više od 300 separatističkih pokreta u svetu sačekalo opasan presedan

Iako moćni međunarodni akteri uporno ponavljaju da je Kosovo poseban slučaj, drugi, takođe uticajan deo međunarodne političke scene, upozorava da nezavisnost pokrajine otvora Pandorinu kutiju iz koje će opasnost separatizma izaći i nadviti se nad mnoge zemlje.

Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, smatra da mišljenje Međunarodnog suda pravde ne može direktno da posluži kao presedan ostalim separatistima, ali će im svakako pomoći na putu željene nezavisnosti.
- Mišljenje MSP-a ne može se koristiti kao argument za otcepljenje, jer je fokusirano na tehniku i pravni osnov deklaracije o nezavisnosti, dok se većina ostalih separističkih pokreta oslanja na princip prava naroda na samoopredeljenje. Međutim, iz ovog mišljenja svakako se može naučiti kojim procedurama se treba služiti, kako bi se stekla nezavisnost - ocenio je Janjić za „Alo!".
U svetu postoji oko 300 aktivnih pokreta za nezavisnost. Njihov zajednički imenilac je težnja za otcepljenje od postojećih država ili za pripajanjem već postojećim zemljama.

Najistrajniji separatistički pokreti koji deluju već više od 100 godina na tlu Evrope su pokret Baska (ETA) za otcepljenje od Španije, irska IRA u Velikoj Britaniji i pokret za izdvajanje ostrva Korzike od Francuske. Osim IRA, u Ujedinjenom Kraljevstvu postoje separatističke tendencije u Škotskoj i Velsu, a u Francuskoj bi i Bretanja da funkcioniše samostalno.
U poslednje vreme sve je veći jaz u Belgiji, državi nastaloj 1830. spajanjem teritorija dvaju naroda - Flamanaca i Valonaca, posle višedecenijskih ratova. Dve strane Flandrija (sever pod holandskim uticajem) i Valonija (frankofonski jug) jedva su se dogovorile o formiranju vlade.
Stanovnici regiona Trentino (Južni Tirol) na severu Italije su blagi separatisti. Uglavnom su Nemci i želeli bi da se pripoje Austriji, kojoj su i pripadali do kraja Prvog svetskog rata.
Mađari na severu Rumunije, u Transilvaniji, koriste mirne metode za pripajanje matici, kao i njihovi sunarodnici iz Slovačke.
Finska Olandska Ostrva imaju veoma visok stepen autonomije, a stanovništvo je švedskog porekla. I oni bi želeli da se vrate matici Švedskoj, kojoj su pripadali do pre oko 100 godina.
U ostrvskoj državi Kipar posle sticanja nezavisnosti od britanske krune zajedno su živeli Grci i Turci. Turska republika severni Kipar proglasila je nezavisnost, koju priznaje jedino Turska. Ovo ostrvo je izvor skoro svakodnevnih tenzija između Turske i Grčke. Kad smo kod Turske, ona se protivi davanju državnosti Kurdima, kojih ima i u Iraku, Iranu, Siriji. Kurdski pokret za osamostaljenje koji predvodi Radnička partija Kurdistana jedan je od nasilnijih.
Nepriznate republike na postsovjetskom prostoru Abhazija, Pridnjestrovlje, Južna Osetija već su ranije proglasile samostalnost, imaju ustave, vlade, vojske, policijske, carinske i pogranične službe, ali njihov suverenitet nije priznala nijedna zemlja. Abhazi i Osetini su imali samostalnost, ali ih je Staljin pripojio Gruziji. Iz te države su se izdvojili kada je ona postala samostalna posle raspada SSSR-a. Oni često govore da imaju više prava za samostalnom državom nego Albanci na Kosovu i da mogu da se pripoje Rusiji. Na kosovski presedan bi mogao da se pozove i Nagorno Karabah, koji bi da se otcepi od Azerbejdžana.
Indija je posle sticanja nezavisnosti od Ujedinjenog Kraljevstva 1948. podeljena, a od muslimanskog dela stvoren je Pakistan. Međutim, i ta država je 1971. podeljena i stvoren je Bangladeš. To nije stavilo tačku na separatističke težnje u Indiji - žarišta tinjaju u Kašmiru i Asamu. Šri Lanku već 30 godina potresa nasilan separatistički pokret.
I Kina ima na svojoj teritoriji nekoliko provincija drugačijeg etničkog i religijskog sastava koje žele da se otcepe. Najpoznatiji su Tibet, koji je sedište duhovnog vođe budista dalaj-lame, i „otcepljeno" ostrvo Tajvan. Protiv nezavisnosti Tajvana Peking se bori još od završetka Drugog svetskog rata.
Na crnom kontinentu najpoznatiji separatistički pokreti su u Zapadnoj Sahari za otcepljenje od Maroka i u Etiopiji Front za oslobođenje Ogadena, koji želi da deo ove države pripoji susednoj Somaliji. U stvari, gotovo da ne postoji afrička država u kojoj ne deluje separatistički pokret. Secesionizam potresa i Južnu Ameriku. Ima ga u Boliviji, Čileu, Brazilu, Nikaragvi, Ekvadoru i Venecueli.

Kanađani demokrate

Još od osnivanja Kanadske Konfederacije 1867. postoje tendencije da se jezički mešovita zemlja podeli na anglofonski i frankofonski deo. Kanadski frankofonski separatisti iz provincije Kvebek koriste uglavnom demokratske metode, uključujući referendume za otcepljenje 1980. i 1995. koji nisu uspeli.

Izvor: Alo!